Kom­pa­ni­je či­ji su vla­sni­ci Aco i Bla­žo Đu­ka­no­vić (brat i sin pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća) sa part­ner­skim fir­ma­ma, u po­sled­nje dvi­je go­di­ne uklju­če­ne su u re­a­li­za­ci­ju po­slo­va vri­jed­nih 4,1 mi­li­on eura ko­ji su fi­nan­si­ra­ni iz dr­žav­nog bu­dže­ta.
Ka­na­le fi­nan­si­ra­nja fir­mi pre­mi­je­ro­vog bra­ta i si­na bi­će još te­že ot­kri­ti na­kon što je De­mo­krat­ska par­ti­ja so­ci­ja­li­sta (DPS) u pre­go­vo­ri­ma o uslo­vi­ma za fer iz­bo­re od­bi­la da omo­gu­ći kon­tro­lu dr­žav­nih fi­nan­si­ja.
Oči­gled­no, iza od­bi­ja­nja DPS-a da do­zvo­li kon­tro­lu dr­žav­nih fi­nan­si­ja sto­je po­slo­vi po­ro­di­ce Đu­ka­no­vić. Bi­znis „pr­ve fa­mi­li­je” raz­log je što De­mo­krat­ska par­ti­ja so­ci­ja­li­sta od­bi­ja da uva­ži za­htje­ve da se u na­red­nom pe­ri­o­du oba­vi pot­pu­na kon­tro­la fi­nan­sij­skih to­ko­va u dr­žav­nim or­ga­ni­ma i jav­nim usta­no­va­ma, jer je ja­sno da bi to pot­pu­no ogo­li­lo po­slov­ne ve­ze pre­mi­je­ro­vih sr­od­ni­ka sa fir­ma­ma iz jav­nog sek­to­ra.
Na­i­me, DPS ne že­li da do­pu­sti di­je­lu opo­zi­ci­je, sa ko­jim pre­go­va­ra o vla­di iz­bor­nog po­vje­re­nja, da pro­vje­ra­va fi­nan­sij­sko po­slo­va­nje in­sti­tu­ci­ja u pe­ri­o­du pri­je ne­go što poč­ne da va­ži „leks spe­ci­ja­lis”, to jest, za­kon ko­ji raz­ra­đu­je pri­mje­nu po­li­tič­kog spo­ra­zu­ma o uslo­vi­ma za fer i slo­bod­ne iz­bo­re. Pred­log DPS-a je da opo­zi­ci­ja mo­že ima­ti uvid u fi­nan­si­je sa­mo od tre­nut­ka ula­ska pred­stav­ni­ka opo­zi­ci­je u iz­vr­šnu vlast, ali to opo­zi­ci­ji ni­je pri­hva­tlji­vo.
Pre­ma po­da­ci­ma sa por­ta­la Upra­ve za jav­ne na­bav­ke, pre­mi­je­rov sin je od 2014. do sa­da od dr­žav­nih in­si­tu­ci­ja bio an­ga­žo­van na ra­do­vi­ma vri­jed­nim 2,2 mi­li­o­na eura, a nje­gov stric je do­bio po­slo­ve od 1,9 mi­li­o­na.
Na­ju­no­sni­je po­slo­ve Aco i Bla­žo Đu­ka­no­vić do­bi­ja­li su od Di­rek­ci­je jav­nih ra­do­va Mi­ni­star­stva odr­ži­vog raz­vo­ja i tu­ri­zma, na či­jem če­lu je Bra­ni­mir Gvo­zde­no­vić (DPS) i Di­rek­ci­je za sa­o­bra­ćaj Mi­ni­star­stva po­mor­stva i sa­o­bra­ća­ja ko­jim ru­ko­vo­di Ivan Bra­jo­vić (SD).
Iz­vje­šta­ji na saj­tu Upra­ve za jav­ne na­bav­ke po­ka­zu­ju da je fir­ma BB So­lar Bla­ža Đu­ka­no­vi­ća sa di­rek­ci­ja­ma jav­nih ra­do­va i sa­o­bra­ća­ja pot­pi­sa­la se­dam ugo­vo­ra za ra­do­ve ko­ji su pla­će­ni nov­cem po­re­skih ob­ve­zni­ka. BB So­lar je po­slo­ve naj­če­šće do­bi­jao od dr­žav­nih fir­mi pre­ko kon­zor­ci­ju­ma.
Fir­me „Ko­ving” i „To­ško­vić” su du­go­go­di­šnji part­ne­ri Đu­ka­no­vi­će­vog BB So­la­ra. Te tri kom­pa­ni­je su 2013. od Di­rek­ci­je jav­nih ra­do­va do­bi­le po­sao ugrad­nje fo­to­na­pon­skih pa­ne­la na EKO zgra­di Uje­di­nje­nih na­ci­ja u Pod­go­ri­ci za šta su iz dr­žav­ne ka­se do­bi­li 825.918 eura. Go­di­nu ka­sni­je ista di­rek­ci­ja je kon­zor­ci­ju­mu ko­ji su, osim BB So­la­ra, či­ni­li „To­ško­vić”, Geo-so­i­stem, MI, Ar­hi­plan, Hi­dro­fo­kus, Si­min­že­nje­ring, S&T si­stem i Ba­sti­on, po­vje­ri­la po­sao iz­ra­de pro­jek­ta, iz­vo­đe­nja ra­do­va i opre­ma­nje objek­ta uz ži­ča­ru pla­nin­skog cen­tra Ko­la­šin 1600 za ko­ji im je pla­će­no 636.888 eura.
Fir­ma Bla­ža Đu­ka­no­vi­ća je 2013. sa kom­pa­ni­ja­ma „To­ško­vić” i „Ko­ving” za 319.555 eura re­kon­stru­i­sa­la uli­cu Pa­lih par­ti­zan­ki u Ko­la­ši­nu. Po­sao im je po­vje­ri­la Di­rek­ci­ja jav­nih ra­do­va. BB So­lar, Bom­be­ton, „To­ško­vić” i Ko­ving su 2014. go­di­ne za 259.504 eura adap­ti­ra­li dvo­rac na Kru­šev­cu u Pod­go­ri­ci, a po­sao na ten­de­ru po­no­vo su do­bi­li od iste di­rek­ci­je.
Di­rek­ci­ja jav­nih ra­do­va an­ga­žo­va­la je BB So­lar za­jed­no sa fir­ma­ma „To­ško­vić”, Ko­ving da za 157.228 eura re­kon­stru­šu uli­cu Vo­ji­sla­va Šće­pa­no­vi­ća u Moj­kov­cu. Ukup­no 14.900 eura BB So­lar je sa još osam part­ner­skih fir­mi do­bio za struč­ni nad­zor pri­li­kom grad­nje „Ku­će me­da” u Da­ni­lov­gra­du. Ta­ko­đe, 14.900 eura BB So­lar je do­bio sa još se­dam part­ne­ra od ko­jih je je­dan bio Re­pu­blič­ki za­vod za ur­ba­ni­zam i pro­jek­to­va­nje Aca Đu­ka­no­vi­ća, a u pi­ta­nju je bi­la iz­ra­da pro­jek­ta za Dom mla­dih Gor­štak u Ko­la­ši­nu. I te po­slo­ve im je do­di­je­li­la Di­rek­ci­ja jav­nih ra­do­va.
Bla­žu Đu­ka­no­vi­ću je ne­dav­no Mi­ni­star­stvo eko­no­mi­je po­vje­ri­lo elek­tri­fi­ka­ci­ju ka­tu­na, a za to će iz dr­žav­ne ka­se do­bi­ti 55.000 eura.
Do­stup­ni zva­nič­ni po­da­ci po­ka­zu­ju da je Acov za­vod od 2014. go­di­ne do sa­da do­bio po­slo­ve vri­jed­ne 1,2 mi­li­o­na od di­rek­ci­ja jav­nih ra­do­va i sa­o­bra­ća­ja, kao i 750.000 eura od Mi­ni­star­stva odr­ži­vog raz­vo­ja i tu­ri­zma. Aco­voj fir­mi bi­la je po­vje­re­na iz­ra­da pro­stor­nog pla­na (PP) za NP „Ska­dar­sko je­ze­ro” za ko­ji mu je pla­će­no 400.000, te PP za Pro­kle­ti­je vri­je­dan 319.515 eura.
RZUP je sa part­ne­ri­ma Geo&arh pro­jekt i MI do­bio 116.620 eura za iz­ra­du teh­nič­ke do­ku­men­ta­ci­je za re­kon­struk­ci­ju pu­ta Ce­ti­nje – Nje­gu­ši. Za teh­nič­ku do­ku­men­ta­ci­ju za re­kon­struk­ci­ju bar­skog mo­sta u Bi­je­lom Po­lju RZUP sa part­ne­ri­ma pla­će­no je 64.260 eura, a 45.220 za pro­jek­te za sre­đi­va­nje pu­te­va u Plje­vlji­ma. De­se­ti­ne hi­lja­da eura RZUP je do­bio još za teh­nič­ku do­ku­men­ta­ci­ju za re­kon­struk­ci­ju pu­te­va Nje­gu­ši – Kr­stac – Iva­no­va ko­ri­ta, Gra­dac – Plje­vlja, uli­ce Ne­ma­njić u Moj­kov­cu, pje­šač­ke sta­ze u Ro­ža­ja­ma… RZUP je vr­šio struč­ni nad­zor grad­nje Sport­ske dvo­ra­ne na Ža­blja­ku za 39.270 eura, tr­žni­ce u Bi­je­lom Po­lju za 29.000 i Dnev­nog cen­tra u Ro­ža­ja­ma za 9.800. Đu­ka­no­vi­će­va fir­ma je ra­di­la pro­jek­te re­kon­struk­ci­je pu­te­va u Go­lu­bov­ci­ma za 13.000 eura, u Ro­ža­ja­ma za 24.990, Bi­je­lom Po­lju za 19.635, a tu je i još ne­ko­li­ko pro­je­ka­ta vri­jed­no­sti od 3.500 eura i vi­še.
RZUP je u pro­šloj go­di­ni ra­dio če­ti­ri plan­ska do­ku­men­ta kroz LAMP pro­je­kat (pro­je­kat ze­mlji­šne ad­mi­ni­stra­ci­je) či­ja je vri­jed­nost 748.790 eura. Pre­ma po­da­ci­ma iz po­sled­njeg iz­vje­šta­ja Mi­ni­star­stva odr­ži­vog raz­vo­ja i tu­ri­zma, Đu­ka­no­vi­ćev RZUP je u 2015. go­di­ni ra­dio pro­stor­no-ur­ba­ni­stič­ki plan i stra­te­šku pro­cje­nu uti­ca­ja na ži­vot­nu sre­di­nu za op­šti­nu Nik­šić, de­talj­ne ur­ba­ni­stič­ke pla­no­ve (DUP) za be­ran­sku i nik­šić­ku op­šti­nu i re­a­li­zi­vao pro­je­kat „Ma­pi­ra­nje i ti­po­lo­gi­ja pred­je­la”.
M.S.-M.V.


Fa­le pri­ja­ve za ko­rup­ci­ju

Pred­sjed­nik Uprav­nog od­bo­ra NVO In­sti­tut Al­ter­na­ti­va Ste­vo Muk sma­tra da je pro­ble­ma­tič­no što uop­šte ne­ma, ili je za­ne­mar­ljiv, broj kri­vič­nih pri­ja­va za ne­za­ko­ni­to­sti u jav­nim na­bav­ka­ma. On na­vo­di da zva­nič­ni iz­vje­šta­ji po­ka­zu­ju da to­kom 2014. go­di­ne ni­je pod­ne­se­na ni­jed­na pri­ja­va za ko­rup­ci­ju u jav­nim na­bav­ka­ma.
– Pri­ja­ve, da­kle, ne pod­no­se ni nad­le­žni or­ga­ni, ali ni ošte­će­ne stra­ne u po­stup­ci­ma. Tu­ži­la­štvo, da­lje, ni­je u do­volj­noj mje­ri pro­ak­tiv­no u for­mi­ra­nju pred­me­ta po na­la­zi­ma dr­žav­nih in­sti­tu­ci­ja, a IA je u vi­še na­vra­ta uka­zi­vao na ne­po­stu­pa­nje ove in­sti­tu­ci­je po na­la­zi­ma Dr­žav­ne re­vi­zor­ske in­sti­tu­ci­je. Otu­da, po pra­vi­lu iz­o­sta­je kri­vič­na od­go­vor­nost, od­no­sno do sa­da ne­ma sud­skog epi­lo­ga za ko­rup­ci­ju u jav­nim na­bav­ka­ma. Na­me­će se ocje­na da ošte­će­ne stra­ne u po­stup­ci­ma ne pod­no­se pri­ja­ve zbog stra­ha od od­ma­zde, od­no­sno za­to što se bo­je da mo­gu bi­ti dis­kri­mi­ni­sa­ne to­kom sle­de­ćeg uče­šća u po­stup­ci­ma jav­nih na­bav­ki – iz­ja­vio je za „Dan” Muk.


Simp­to­ma­tič­no

Di­rek­tor Cen­tra za po­li­tič­ku edu­ka­ci­ju Bo­ži­dar Čo­la­ko­vić ocje­nju­je da ni­je po­znat slu­čaj da po­ro­dič­ni po­slo­vi bu­du to­li­ko is­pre­ple­te­ni sa dr­žav­nim kao u Cr­noj Go­ri, a da ta­kva po­ja­va ni­je po­bu­di­la sum­nju u re­gu­lar­nost ta­kvog na­či­na funk­ci­o­ni­sa­nja i pi­ta­nje kon­flik­ta in­te­re­sa. On sma­tra da je simp­to­ma­tič­no da fir­me u vla­sni­štvu Đu­ka­no­vi­ća i nji­ma bli­skih li­ca, sko­ro po pra­vi­lu, do­bi­ja­ju po­slo­ve na sko­ro sva­kom ten­de­ru ili jav­nom kon­kur­su na kom uče­stvu­ju.
– De­ša­va se i da ten­der­ska pro­ce­du­ra bu­de po­no­vlje­na u slu­ča­ju kad nji­ho­ve apli­ka­ci­je ni­je­su pr­vo­ran­gi­ra­ne, te da na­kon to­ga bi­va­ju pro­gla­še­ne pr­vo­ran­gi­ra­nim. To nas upu­ću­je na dvi­je mo­guć­no­sti: ili su nji­ho­ve po­nu­de za­i­sta po svim pred­vi­đe­nim kri­te­ri­ju­mi­ma naj­bo­lje i naj­po­volj­ni­je, ili se ra­di o tzv. ne­for­mal­nom uti­ca­ju na osno­vu kog po­nu­de bi­va­ju oci­je­nje­ne ta­kvim, što nas, opet, upu­ću­je na sam na­čin fun­ci­o­ni­sa­nja si­ste­ma – sa, či­ni se, ugra­đe­nom ko­rup­ci­jom (ili pod­lo­žno­šću uti­ca­ji­ma) kao eta­bli­ra­nim mje­ri­lom – re­kao je za „Dan” Čo­la­ko­vić.